Šta je android aktivnost?

Android aplikacije su kolekcija zadataka, gde svaki zadatak ima svoju funkcionalnost. Te funkcionalnosti mogu se raspodeliti na četiri Androidove komponente:

Funkcionalnost Android klasa Primer
Interakcija sa korisnikom Activity Unošenje beleške, igranje računarske igre
Pozadinski proces koji dugo traje čak i kada korisnik nije direktno u interakciji sa aplikacijom. Servis se izvršva sve dok se sam ne isključi ili ga neko drugi ekspicitno ne stopira. Service Reprodukovanje muzike, ažuriranje izgleda ikonice za vremensku prognozu
Primanje poruka BroadcastReceiver Aktiviranje alarma pri određenom događaju
Unošenje i učitavanje podataka ContentProvider Otvaranje novog telefonskog kontakta

mozak aktivnosti

Aktivnost kao jedan od načina sa kojom android omogućava funkcionalnost aplikacije, ima za cilj da omogući interakciju sa korisnikom. Iz tog razloga svaka aktivnost ima korisnički interfejs. Za interaktivnost sa korisnikom aktivnost obezbedjuje prozor u kome se smešta korisnički interfejs. Ovaj prozor obično popunjava ceo ekran uredjaja, ali može biti manji ili da pliva preko drugih prozora. Najčešće jedna aktivnost implementira jedan ekran.

Da bi naša klasa predstavljala aktivnost u aplikaciji ona mora da ekstenduje klasu “Activity”. Najčešće se koristi klasa “AppCompatActivity” koja je naslednik klase Activity i pokriva nove funkcionalnosti kao što je actionBar… Ova klasa dolazi sa appcompat-v7 biblotekom.

Sama klasa “Activity” (AppCompatActivity) je podklasa klase Context, što znači da sve aktivnosti imaju pristup globalnim informacijama o okruženju aplikacije.
Ako aplikacija ima više aktivnosti, uvek je jedna aktivnost definisana kao glavna aktivnost (eng. MainActivity). Ova glavna aktivnost predstavlja prvi ekran koji se pojavljuje kada korisnik pokrene aplikaciju, nakon toga iz glavne aktivnost se može pokrenuti i druga aktivnost. Na ovaj način, aktivnost služi kao ulazna tačka za interakciju aplikacije sa korisnikom. Ta aktivnost može da pokrene drugu aktivnost, tada glavna aktivnost prelazi u stanje pauze dok je aktivna sekundarna aktivnost. Kada se završi sekundarna aktivnost, glavna aktivnost se vraća u prvi plan i nastavlja.

Osnovne metode životnog ciklusa

Od trenutka kada se aktivnost prikaže na ekranu do trenutka kada se sakrije, aktivnost prolazi veći broj faza u njenom tzv. “Životnom ciklusu” (eng.lifecycyle).

osnovni lifecycle

onCreate()

Ovo je prva metoda koja se pokreće po pokretanju aplikacije. Aplikacija pre izvršenja ove metode nije još nije vidljiva a tek postaje vidljiva kada se metoda onCreate() izvrši.

NAPOMENA:
U telu ove metode NIKADA ne pravite kod koji se predugo izvršava (npr. beskonačnu petlju) jer se Ui aplikacije prikazuje tek po zavšetku ove metode.

Metod onCreate() prihvata parametar savedInstanceState tipa Bundle. Bundle objekat omogućava da u jedan objekat prikupimo različite tipove podataka u vidu key/value. Ako se aktivnost pravi “od nule” onda je ovaj parametar null, medjutim ukoliko se ponovno stvara (nakon onDestroy()), onda taj parametar ima vrednost Bundle objekta upotrebljenog u metodi onSaveInstanceState().

U ovoj metodi se izvršava sve ono što je bitno pre prikazivanja aplikacije, kao što je npr. definisanje eventListener-a ili povezivanje aktivnosti sa odgovarajućim layout-om koji je definisan u XML-u:

Primer

onStart()

Po završetku metode onCreate(), UI aplikacije postaje vidljiv i moguća je interakcija aplikacije sa korisnikom pa se pokreće ova metoda. Ukoliko je aplikacija već bila pokrenuta pa je bila zaustavljena, ova metoda se pokreće i po završetku onRestart() metode.

onPause()

Ova metoda se poziva kada se aplikacija pauzira ali i pre nego što se aplikacija u potpunosti zaustavi. Ako se aplikacija samo pauzira nakon ove metode se poziva metoda onResume(), dok u slučaju zaustavljanja rada aplikacije po završetku ove metode se poziva metoda onStop().

onResume()

Pri prvom pokretanju aplikacije ova metoda se pokreće posle metode onStart(), a kasnije se poziva po završetku metode onPause() svaki put kada se aktivnost nastavlja.

onStop()

Ova metoda se pokreće nakon što aktivnost postaje nevidljiva. Razlog može da bude akcija koju izvrši korisnik/android tako što iz nekog razoga potisnu našu iz prvog plana, najčešće zbog neke druge aplikacija (npr. primamo poziv dok radi naša aplikacija). Aplikacija se u tom trenutku ne vidi ali i se i dalje izvršava u pozdini.

onRestart()

Ova metoda se poziva pri restartovanju aplikacije pre nego što aktivnost postane vidljiva. Ova metoda se poziva posle metode onStop(), i može se zaključiti da se ova metoda poziva svaki put kada i metoda onStart(), osim pri prvom pokretanju aplikacije.
Treba naglasiti da se ova metoda NE IZVRŠAVA kada aktivnost prvi put pokreće, kao i kada se rotira ekran (aktivnost uništava i ponovo pokreće).

onDestroy()

Ova metoda se poziva kada sistem odluči da uništi aplikaciju. Prethodi joj metoda onStop().

NAPOMENA:
U saradnji sa nabrojanim lifecycle metodama se veoma često koriste još dve metode:

  • onSaveInstanceState(Bundle outState)
  • onRestoreInstanceState(Bundle savedInstanceState)

Ove dve metode se koriste za čuvanje i ponovno iskorišćavanje podataka nakon prekida rada aplikacije. Kada se aplikacija zaustavlja android pokreće metodu onSaveInstanceState() pre metode onStop(). Na ovaj način andriod omogućava da se kroz nju sačuva state aplikacije.
Treba naglasiti da android ne poziva metodu onSaveInstanceState () kada korisnik eksplicitno zatvori aktivnost ili kada aplikacija pozove metodu finish().

Metoda onRestoreInstanceState() se koristi da povrati sačuvane podatke, pa se izvršava posle metode onStart() a pre metode onResume().

Metodi onCreate() se prosedjuje isti Bundle objekat pa se i ona može koristiti za povratak podataka (koristi se u ovu namenu kada je aplikacija uništena i ponovo se kreira).

Primena metoda životnog ciklusa aktivnosti

Kada aplikacija izgubi fokus ili postane nevidljiva, korisnik ne može da vrši interakciju sa aplikacijom, ali se aplikacija i dalje izvršava u pozadini, stoga je potrebno je napisati kod sa kojim bi trebali da zaustavimo sve operacije koje troše CPU, zaustavimo sve audio ili video reprodukcije kao i da sačuvamo trenutne vrednosti nekih podataka (npr. gde je stala reprodukcija videa, vrednost nekog proračuna…). Ako je igra u pitanju savet je da odmah po gubitku fokusa automatski zaustavimo igru, jer je korisnik izgubio mogućnost da kontroliše igru. Takođe, po povratku fokusa nikada ne bismo trebali da automatski da pokrenemo igru, jer bi korisnik mogao biti nepripremljen (npr. vožnja trke u trkačkoj igri), preporuka je da se pokaže ekran za pauzu i na taj način dozvolimo korisniku da sam izbere kada će da nastavi igru. Većina ove potrebne funkcionalnosti se piše u pomenutim metodama.
Slučajevi koji se mogu desiti u životu aplikacije i za koje moramo biti pripremljeni, su:

a) Gubitak i povratak fokusa

Gubitak fokusa (aplikacija je vidljiva!) se najčešće dešava kada se aktivira neki sistemski dijalog. Pre gubitka fokusa se poziva metoda onPause(). Ukoliko aplikacija povrati fokus izvršiće se metoda onResume().

b) Korisnik pauzira aplikaciju a zatim se vraća na nju

Aktivnost može biti pauzirana na više načina:

  • kada korisnik pritisne Home dugme (aplikacija će se restartovati ako korisnik ponovo izabere pauziranu aplikaciju u meniju (klikom na dugme pravougaonik) gde su sve privremeno zaustavljene aplikacije)
  • kada se isključi ekran (aplikacija će se restartovati kada korisnik uključi ekran)

U oba slučaja se aktivnost zaustavlja, ali se ne uništava. Metode koje su se do tada izvršile su: onPause(), onSaveInstanceState(), i onStop(). Nakon restarta se izvršava metoda onRestart() a zatim odmah i metoda onStart(), onRestoreInstanceState() i na kraju metoda onResume()

c) Operativni sistem uništava i ponovno pokreće aplikaciju

Najbolji primer za ovaj slučaj je rotiranje uredjaja. Android rotaciju posmatra kao promenu konfiguracije i sprema se da uništi aktivnost, a zatim da je ponovo startuje. Pre uništenja se poziva onStateInstanceState() koji je odličan za privremeno čuvanje podataka, da bi se kasnije iskoristili pri ponovnom pokretanju aktivnosti uz metodu onCreate() koja takodje ima Bundle objekat.

d) Operativni sistem uništava aplikaciju da oslobodi resurse

Ovo se dešava ako se aplikacija ne koristi dugo vremena (pauzirana je), pa je sistem nateran da je uništi kako bi oslobodio resurse zatvaranjem keširanih procesa. Po izvršenjeu metode onStop() aplikacija postaje nevidljiva, a pre samog uništenja android prvo poziva metodu onSavaInstanceState(). Uništenje aplikacije se dešava nakon metode onDestroy().

OBJAŠNJENJE:
Android “ubija” procese kada mu treba memorija prema odredjenom redosledu koji zavisi od važnosti procesa (“importance hierarchy”):

  1. keširan process
  2. servis
  3. vidljiv proces ali bez fokusa (visible process)
  4. aktivan proces (foreground process)

Treba naglasiti da u slučaju ponovnog pokretanje nove instance aplikacije, ovoj aplikaciji su dostupni svi sačuvani podaci kroz metodu onSaveInstanceState() pa kao i u prethodnom primeru možemo ih pokupiti iz Bundle objekta u metodi onCreate().

e) Korisnik uništi aplikaciju ili se aplikacija sama završi

Ovaj slučaj se može desiti:

  • kada korisnik stisne sistemsko dugme back
  • kada aktivnost pokreće sopstveno uništenje pozivom metode finish()

Postupak započinje sa metodama: onPause(), zatim onStop() kada aplikacija postaje nevidljiva, a zatim i metoda onDestroy(). Treba naglasiti da se u oba slučaja podaci ne čuvaju (ne poziva se metoda onSaveInstanceState()), te se aplikacija pri ponovnom pokretanju aplikacija pokreće od “nule” sa defaultnim podacima.

NAPOMENA:
Kada korisnik pređe sa jedne na drugu aktivnost pa se vrati na početnu, može doći do pokretanja više instanci iste aktivnosti na uređaju. Da bi se to izbeglo, programer treba da definiše ponašanje aktivnosti. Ovo se izvšava u okviru fajla AndroidManifest.xml. Da bi se na uređaju pokretala uvek samo jedna instanca aktivnosti, potrebno je u activity elementu activity koji sadrži (MAIN i LAUNCHER):

dodati i:

da krajnji izgleda ovako:

Pogledajte slične članke...

Podelite:

Ostavite komentar