.gitignore

Pre aktiviranja Git-a potrebno je sprečiti čuvanje i praćenje izmena nepotrebih fajlova. Najčešće su to fajlovi koje koristi editor ili fajlovi koji nastaju kompajliranjem i sl. Fajlove ili cele direktorijume koje ne želimo da pratimo definišemo u okviru .gitignore. .gitignore fajl se smešta u okviru projektnog foldera.
Ovaj fajl se popunjava odgovarajućim naredbama uz čiju pomoć Git saznaje koje fajlove ne treba da prati. Princip obeležavanja fajlova i foldera koje ne želimo da pratimo unutar .gitignore je sledeći:

  • Upišemo ekstenzije fajlova sa razmakom koje ne želimo da pratimo kao npr.

    .swo .swp

  • Upišemo foldere koje ne želimo da pratimo:

    ime_foldera

    U slučaju da unutar foldera postoji fajl koji ipak treba da se prati upišemo:

    !nekiFajl.txt

  • Upišemo folder i njegove podfoldere koje ne želimo da pratimo:

    ime_foldera/ime_podfoldera

  • Upišemo folder i sve njegove podfoldere koje ne želimo da pratimo:

    ime_foldera/*

  • Upišemo sve objekate i arhive koje želimo da ignorišemo:

    *.[oa]

Postoji na internetu veliki broj primera .gitignore u zavisnosti kakav je projekat u pitanju (WordPress, Android….), a odličan sajt za nalaženje adekvatnog možete naći na sledećem linku: toptal/.gitignore.

Prekid praćenja

Veoma je bitno napraviti .gitignore file pre iniciranja Git-a jer ukoliko Git već započene praćenje odredjenog fajla on neće prestati da ga prati čak i ako taj neželjeni fajl naknadno ubacimo u .gitignore. U nastavku su opisane potrebne radnje za prekid prećenja nekog fajla.

a) Prekid praćenja bez fizičkog brisanja

Ukoliko su greškom commit-ovani neki nebitni fajlovi za projekat, čije promene ne želimo da čuvamo, ali ne želimo ni da ih fizički obrišemo iz radnog direktorijuma, potrebno je da naredimo git-u da prestane da ih prati (tj. da ih izbaci iz repozitorijuma) sa naredbom:

Naredba za prestanak praćenja direktorijuma je:

gde -r govori Git-u da stane da prati sve podirektorijume i fajlove unutar njega.

Nakon naredbe za prekid praćenja, fajl se nalazi u prostoru pripreme (index). Da bi sprečili da fajlovi na sledećem commit-u ponovo ne udju u repozitorijum, potrebno je te fajlove pre commit-ovanja, ubaciti u .gitignore fajl.

NAPOMENA:
Obratiti pažnju da ukoliko naziv fajla sadrži razmak izmedju reči, neophodno je staviti ga u znake navoda, kao na sledećem primeru:
git rm "neki naziv fajla sa razmacima.ekstenzija"

b) Prekid praćenja sa fizičkim brisanjem

Ukoliko postoji potreba da se fajl pored izbacivanja iz repozitorijuma i obriše iz radnog direktorijuma koristimo naredbu:

Ukoliko je u pitanju direktorijum koristimo naredbu:

gde -r govori Git-u da stane da prati sve podirektorijume i fajlove unutar njega. Nakon naredbe za brisanja fajlova je takodje neophodno uraditi commit (bez prethodnog slanja u index).

Više o ovoj naredbi pogledajte na oficijelnoj stranici

Lokalni repozitorijum

Kada želimo da aktiviramo Git tj. da počnemo da pratimo izmene u projektu, potrebno je da unutar projektnog folder-a iniciramo pravljenje “radnog git repozitorijuma” koji se vrši na sledeći način:

Ova naredba unutar našeg projekta kreira novi folder .git (tzv. “repozitorijum”) i u njemu će se nalaziti celokupna baza o našem projektu. Od tog trenutka Git prati projekat i radi snapshot-ove stanja kad uradimo commit. Ukoliko želimo da Git više ne prati naš projekat dovoljno je da obrišemo ovaj folder.

pregled grana nakon kloniranja

Lokalni repozitorijum je u specifičnoj vezi sa udaljenim jer je on “svestan” postojanja udaljenog repozitorijuma. U okviru lokalnog repozitorijuma uvek postoje minimum dve grane (vidi sliku):

  1. Grana pod nazivom “origin/master” koja je lokalna verzija (kopija) udaljenog repozitorijuma. Na ovu granu se ne mogu slati naše izmene, već ona služi da sa nje uzmemo izmene (merge) jer je ona praktično posrednik tj. medjukorak za dobijanje izmena sa udaljenog repozitorijuma.
  2. Grana pod nazivom “master” je naša lokalna grana direktno povezana za projekat (u kojoj pravimo commit-e).

Udaljeni repozitorijum

Udaljeni repozitorijum kao što mu i sam naziv govori nije direktno vezan sa projektom na kome radimo već se nalazi na nekom drugome mestu (najčešće na nekom serveru na internetu npr. Github, Bitbucket…). Ovaj repozitorijum nije zamišljen da se njemu direktno šalju izmene, već je neophodno da se izmene prvo sačuvaju u lokalu, a tek onda da se šalju na udaljeni repozitorijum.
Na udaljeni repozitorijum može “(“push-ovati”)” izmene samo onaj koji ima ovlašćenja, dok saradnici bez privilegija imaju opciju da pošalju izmene uz zahtev za prihvatanje njihovih izmena (tzv. “pull request”).

Najvažniji razlozi za postojanje udaljenog repozitorijuma su: pravljenje sigurnosne kopije i olakšana saradnja više učesnika na istom projektu.

NAPOMENA:
“origin” je alias za punu URL adresu online repozitorijuma (npr. https://url_link_udaljenog_repozitorijuma). Ovakvo skraćeno predstavljanje URL-a nam omogućava jednostavniji rad sa naredbama jer izbegavate da koriste ogroman URL svaki put kada vam je u naredbi potreban. Koji tačno link predstavlja ovaj alias može se proveriti sa naredbom:

Kada se u naredbama pominje neka grana na udaljenom repozitorijumu (npr. master) potrebno je pored imena grane dodati i link do udaljenog repozitorijuma npr:

Znajući da je “origin” alias za ovaj link, sada se “master” grana na udaljenom repu može označiti jednostavnije sa “origin master” (grana na slici pod nazivom “master”). Pa bi komanda iz prethodnog primera izgledala ovako:

pregled grana nakon kloniranja

Više informacija o udaljenom repozitorijumu može dobiti sa naredbom:

Šta je “Bare repo”?
Bare repo je specijalna vrsta udaljenog repozitorijuma koji sadrži samo .git direktorijum. Takav repozitorijum nema radnu verziju projekta tj. nije povezana sa nekim lokalnim repozitorijumom koji ima radni direktorijum.

Povezivanje lokalnog i udaljenog repozitorijuma

Ovde postoje dva slučaja koji se razlikuju zavisnosti od u kojoj je fazi projekat kada povezujemo lokalni i udaljeni repozitorijum.

a) Imamo postojeći lokalni repo a pravimo udaljeni repozitorijum

Pravljenje novog udaljenog repozitorijuma (koji će da postane bare repozitorijum) se izvodi sa naredbom:

NAPOMENA:
Ovo nije potrebno ukoliko se koristi neki od online servisa kao što je GitHub ili BitBucket, jer se to uradi servis pri kreiranju praznog repozitorijuma.

Kada imamo “bare repository” (lokalni ili na cloudu) potrebno da ga povežemo sa lokalnim, a to radimo tako što ćemo lokalnom repozitorijumu dati do znanja koji je njegov udaljeni repo sa sledećom naredbom:

Sa prethodnom naredbom samo praktično definisali url adresu koju predstavlja “origin”. Kontrolu dobro obavljenog posla možemo izvršiti sa naredbom:

Nakon čega bi trebalo da izadje poruka :

Primer:

Dodavanje repozitorijuma sa GitHub-a bi izgledalo ovako:

Dok bi povezivanje na BitBucket-u izgledalo ovako:

Napomena: na BitBucket-u ovu naredbu dobijate čim se napravi novi repo ukoliko se izabere opcija “imam postojeći projekat”

Ovaj postupak se koristi samo kada na udaljenom repu imamo “bare repozitorijum” (prazan repo koji sadrži samo .git direktorijum), dok u ostalim slučajevima koristimo pristup objašnjen u narednom delu “kloniranje udaljenog repozitorijuma”.

b) Kloniranje udaljenog repozitorijuma

Ovaj slučaj podrazumeva da imamo postojeći projekat sa aktiviranim Git-om, a želimo da napravimo lokalnu kopiju. Kloniranje predstavlja kopiranje tog udaljenog repozitoriuma, stim što postoji izvesna razlika od samog prostog kopiranja, jer pored toga novi (lokalni) repozitorijum postaje “svestan” da je on kopija nekog udaljenog repozitorijuma i on čuva informaciju o repozitorijumu iz kojeg je nastao.

b.1) Kloniranje repo samo sa jednom granom

Ovaj slučaj je jednostavniji i rešava se u dva koraka. Prvi korak je da u terminalu dodjemo do foldera gde držimo sve projekte (npr. folder pod nazivom “projekti”):

Tek kada se u terminalu nadjemo u željenom folderu možemo da izvršimo naredbu za kloniranje:

Sa prethodnom komandom će biti u direktorijumu napravljen folder pod istim imenom kao projekat koji klonirama. Ukoliko želim da se taj folder drugačije zove potrebno je na prehodnu komandu dodati i novi naziv folder-a:

Primer

b.2) Kloniranje repo-a koji ima više grana

Ovaj slučaj je komplikovaniji jer neke stvari moramo dodatno da uradimo. Početak je isti, startujemo naredbu za kloniranje:

Medjutim kada se ispita stanje grana sa naredbom:

Dobijemo obaveštenje da se u kloniranom repozitorijumu nalazi samo “master” grana koja se ne račva (vidi “master” na dnu slike).

kloniranje grana1

Ovaj problem ćemo rešiti zahvaljujući tome što se u lokalu naša pomoćna grana “origin/master” ipak račva (vidi na slici “origin/master” i “origin/grana”), i to možemo da iskoristimo. Stanje ove pomoćne lokalne kopije udaljenog repzitorijuma možemo proveriti sa naredbom “branch” uz flag “-a”:

Kao rezultat prethodne naredbe se vidi lista svih origin/grana. Da bi se u i našem radnom direktorijumu videle i druge grane, potrebno je (iako se one ne vide) prebaci na svaku od njih i sa naredbom (napomena: bez korišćenja imena origin/….):

Nakon čega će git poslati sledeću poruku:

Kao što se iz same poruke vidi git je automatski napravio granu i prebacio nas u nju. Ovo možemo proveriti sa naredbom:

Nakon čega se vide i druge grane (isto kao na slici ispod).

kloniranje grana2

Delimično kloniranje repozitorijuma

Git repozitorijum sadrži celu istoriju projekta, i ukoliko projekat dugo traje može biti prilično veliki. Zato ako želimo skinuti projekat samo zato da bi pogledali njegov kod, a da nas ne zanima nas cela istorija, moguće je klonirati samo nekoliko zadnjih commitova sa naredbom:

Prekid veze sa udaljenim repo

Ukoliko želimo da raskinemo vezu lokalnog repozitorijuma sa nekim udaljenim (“origin”), koristimo naredbu:

Nakon ove naredbe naredba git remote -v ne daje nikakve podatke.

Stanje i pregled promena

Git status

Kontrola da li imamo promene na fajlovima u odnosu na zadnji commit, se vrši sa naredbom:

Ako je stanje na radnoj verziji našeg projekta potpuno isto kao i u zadnjoj verziji git repozitorijuma, onda će nas git obavestiti da nemamo ništa za commit-ovanje. U suprotnom, će istaći koji fajlovi su izmenjeni.

Pregled promena koda

diff

Ispisivanje svih razlika izmedju trenutnog stanja projekta na lokalu i zadnje verzije projekta snimljene u repozitorijumu, se dobija sa naredbom:

Razlika izmedju komita na istoj grani

Na sledećem primeru dobijamo razliku izmedju prethodnog komita i komita tri koraka unazad.

Razlika izmedju komita na dve grane

Kada želimo ispis svih razlika u projektu izmedju dva odredjena snimka stanja na različitim granama, koristimo naredbu sa argumentima nazivi grana:

Na prethodnom primeru se naredbom dobija razlika izmedju master grane i sekundarne_grane. Obratite pažnju da je redosled pri pisanju grana bitan. U slučaju nepravilnog redosleda desilo bi se da neki fajl koji je dodan u sekundarnoj grani bude prikazan kao da je obrisan.

reflog

Sledeća naredba je veoma važna u radu sa promenom istorije, jer nam daje informacije o radnjama koje su vršene sa git-om. Naredba izlistava sve promene praćene gitom kroz sve grane:

ili još detaljnija verzija listinga sa datumom i vremenom:

OBJAŠNJENJE:
Ova naredba nam omogućava da vidimo SVE promene pa čak i one koje se više ne vide zbog prepravljanja istorije. Sa ovom naredbom dobijamo jasno opisan listing svih komita sa odgovarajućim brojem pozicije HEAD (“[email protected]{broj}”), pa čak i onih koji se više ne vide u log-u.

Pored ove naredbe za listanje stanja možemo da koristimo:

Pregled komita u istoj grani (checkout)

Sa naredbom checkout možemo se prebaciti (“teleportovati”) na drugu granu ili na stariji commit u istoj grani. Takvo stanje se zove “detached HEAD” tj. stanje kada HEAD pointer pokazuje na neki commit koji nije poslednji u grani.

Primer

Ukoliko je potrebno da se vratimo za 10 komita (koraka) unazad koristimo naredbu:

Nakon prebacivanjana na drugi commit, u radnom direktorijumu vidimo fajlove u verziji za taj commit. Ukoliko pravimo izmene na tim fajlovima, da bi ih sačuvali potrebno je da napravimo novu granu i da commit-ujemo promene. Nakon ovoga će HEAD pointer pokazivati na commit na kraj nove grane, pa repozitorijum više neće biti u “detached HEAD” stanju.

Pretraga

Pretraga komentara

Ukoliko vršimo pretragu komentara pri commit-ovanju koristimo:

Pretraga reči unutar fajlova

Ukoliko vršimo pretragu neke reči (string) unutar fajlova koristimo naredbu:

Ukoliko rečenica koja se pretražuje ima razmake potrebno ju je staviti izmedju navodnika.

Primer

Na sledećem primeru se traži tekst “strava program”:

Pretraga nam nalazi commit u kome se nalazi traženi fajl u obliku 76cf802d23834bc74473370ca81993c5b07c2e35. Naziv komita čine prvi pet cifara 76cf8. Dati commit možemo pregledati sa naredbom:

Čuvanje izmena

Slanje promena u pripremni prostor

Da bi poslali snapshot promenjene verzije nekog fajla (npr. proba.txt), u repozitorijum, moramo prvo da pošaljemo snapshot u pripremni prostor (tzv. index). Tek fajlovi koji se nalaze u ovom prostoru se mogu commit-ovati tj. poslati u repozitorijum.

Slanje odredjenog fajla

Slanje samo odredjenog fajla u pripremni prostor sa naredbom:

Slanje odredjenog direktorijuma

Sledeća naredba šalje odredjeni direktorijum u pripremi prostor:

Slanje snapshot-a svih promenjenih fajlova odredjene ekstenzije iz root-a radnog foldera

Sledeća naredba će prebaciti u pripremni direktorijum sve fajlove koje nadje u glavnom radnom direktorijumu sa .txt ekstenzijom, ali bez fajlova iz podfoldera.

Slanje snapshot-a svih promenjenih fajlova odredjene ekstenzije uključujući i iz podfoldera

Ukoliko treba da se nadju svi fajlovi sa istom ekstenzijom uključujući fajlove u podfoderima onda se koristi naredba sa navodnicima:

Slanje svih fajlova

Sledeća naredba će napraviti snapshot svih promenjenih fajlove iz radnog direktorijuma u pripremni direktorijum.

Obratiti pažnju kod ove naredbe postoji razmak (space) izmedju add i tačke!

Commit-ovanje

Sa commit-ovanjem mi pravimo snimak promena stanja fajlova, koje smo prethodno izabrali i prebacili u pripremni prostor.

Poništavanje promena

Poništavanje nekomitovanih promena

a) Pražnjenje “staging area” (index-a)

Ukoliko smo greškom poslali fajlove na “staging area” tj. “index”, uklanjanje svih fajlova iz “staging area” je sa naredbom:

b) Povratak stanja fajla sa poslednjeg komita

Ukoliko još nismo commit-ovali izmene napravljen u odredjenom fajlu, a želimo da vratimo verziju koja je sačuvana poslednim komitom, dovoljno je se prebaciti na taj fajl sa “checkout” naredbom i promene će biti “zaboravljene” jer ih nismo komitovali.

Ako smo greškom izmenili fajl ali nismo ga još commit-ovali, možemo da vratimo verziju tog fajla sa poslednjeg komita naredbom:

NAPOMENA:
U slučaju da se fajl nalazi unutar nekog foldera, moramo podesiti da u komandnoj liniji putanja pokazuje na taj folder, inače git neće naći traženi fajl.

Primer

Za vraćanje fajla proba.txt koji se nalazi u folderu “probni_folder”, potrebno je da postavimo putnju u taj folder:

c) Povratak stanje svih fajlova od poslednjeg komita

Povratak stanja svih fajlova, koji još nisu komitovani, na stanje snimljeno sa poslefnim komitom, vraćamo sa naredbom:

Ova naredba poništava sve ne komitovane promene.

OBJAŠNJENJE:
Oznaka -- znači da se sve iza nje tretira kao filename (čak i da postoji neka naredba, neće se izvršiti nego će se tretirati kao filename).

Izmena zadnjeg komita (–amend)

Izmena samo poruke poslednjeg komita

Ukoliko želimo da delimično promenimo poruku iz poslednjeg komita dovoljno je da koristimo naredbu “commit” uz “flag” --amend:

Nakon ove naredbe se otvara tekstualni fajl na čijem vrhu se nalazi poruka iz poslednjeg komita, za promenu poruke je dovoljno u tom fajlu editovati poruku a zatim sačuvati i zatvoriti fajl, nakon čega će biti “pregažen” poslednji commit sa istim snimkom stanja ali sa drugačijom porukom.

Ako želimo da promenimo celu poruku bez editovanja stare poruke dovoljno je koristi sledeću kombinaciju naredbi i flag-ova:

Izmena sadržaja poslednjeg komita

Ako imamo sitnije izmene koje bi smo želeli da su bile deo prethodnog commita, potrebno je željene dodatne imene ubaciti na “stage” (index):

a zatim koristiti “commit” naredbu sa flag-om: --amend:

Nakon ove naredbe se takodje otvara tekstualni fajl na čijem vrhu se nalazi poruka iz poslednjeg komita, za promenu poruke je dovoljno u tom fajlu editovati poruku a zatim sačuvati i zatvoriti fajl.

NAPOMENA:
Ukoliko pri izmeni poslednjeg komita ne želimo da menjamo poruku dovoljno je da dodamo flag --no-edit. Ako koristimo ovaj flag neće se otvarati fajl za editovanje poruke, već će se odmah sačuvati promene.

Revert

Naredba “revert” se koristi za poništavnje komitovanih promena. Ovaj pristup je sigurniji od pristupa gde se koristi naredba reset, jer ne briše commit, nego dodaje novi commit tj. čvor u kome su izmene napravljene u nekom od prethodnih commit-a. Sa ovom naredbom se “vraćamo na stanje iz nekog starog komita” (pri čemu i dalje postoji način da povratimo izmene koje smo upravo pregazili).

revert naredba

Dakle ukoliko je poslednji commit u čvoru “f” i želimo da izbacimo promene nastale u njemu, koristimo naredbu revert koja ga neće obrisati iz istorije komita, nego će napraviti novi commit u čvoru “g” koji će biti isti kao u čvoru “e”.

ili jednostavnije:

Ukoliko želimo da se vratimo par komita unazad, prvo je potrebno sa naredbom reflog da pronadjemo broj HEAD-a komita na koji želimo da se vratimo:

OBJAŠNJENJE:
Ova naredba je sigurna jer ponovnim revert-om (tzv. Re-Revert-om) možemo da se vratimo na prvobitno stanje.

Resetovanje

I naredba “reset” se koristi za poništavnje komitovanih promena, stim što ima tri moguća podtipa:

a) Soft reset

Sa naredbom “reset” i flag-om --soft brišemo odgovarajuće komite sve do komita odredjenog naredbom HEAD~broj. U tom trenutku su fajlovi sa svim izmenama spremi za naredno komitovanje (nalaze se na “stage”). Praktično bi smo se sa komitovanjem u to trenutku vratili na stanje “brojKomitaUnazad+1”.

Primer

Sa naredbom u ovom primeru, brišemo poslednji komit a HEAD ostaje ns predposlednjem komitu (HEAD~1), a izmene iz poslednjeg komita se nalaze na stage (takodje su iste i u working direktorijumu)

Ukoliko bi smo odmah uradili komit svih fajlova na “stage” vratili bi se na početak.

soft reset

b) Mixed reset

Sa naredbom “reset” i flag-om --mix takodje brišemo odgovarajuće komite sve do komita odredjenog naredbom HEAD~broj. Stim što se u tom trenutku fajlovi sa izmenama (za sledeći komit) nalaze u radnom direktorijumu.

Primer

U ovome primeru brišemo poslednji komit (glava se vraća na komit dalje tj. na predposledni), ali sve izmene su nam sada u radnom repozitorijumu (i dalje nije ništa izgubljeno).

soft reset

Ukoliko bi smo odmah bez nekih dodatnih izmena poslali fajlove na “stage”, a zatim uradili komit vratili bi se na početak.

c) Hard reset

Sa naredbom “reset” i flag-om --hard brišemo odgovarajuće komite sve do komita odredjenog naredbom HEAD~broj, dok je stanje fajlova je isto kao da smo upravo izvršili komit.

Primer

U ovome primeru brišemo poslednji komit (glava se vraća na komit dalje tj. na predposledni), trenutno nema promena za komitovanje i sve promene iz prošlog komita su nestale.

soft reset

NAPOMENA:
Umesto korišćenja HEAD~1 uvek možemo da koristimo tačan naziv komita koji dobijamo sa “reflog” kao npr.
git reset --hard f3cb6e2

Primer

Ovaj primer prikazuje nepohodne akcije ako smo slučajno poslali izmene na master a trebali smo ih poslati na novu granu:

Primer

U ovome primeru se vidi redosled akcija koje su potrebne u slučaju da smo komitovali na pogrešnu granu:

Ažuriranje lokalne “origin/master” grane (fetch)

Dok mi radimo u lokalu, paralelno rade i naše kolege u svojim lokalnim repozitorijumima. Ukoliko push-uju svoje promene na udaljeni repoitorijum, pojaviće se razlika izmedju master grane na udaljenom repozitorijumu (na slici “master”) i njegove lokalne kopije (na slici origin/master).

grane nakon nekog vremena posle kloniranja

Na slici gore možemo da primetimo da naša lokalna kopija udaljene grane “origin/master” ima dva komita manje. Kada je situacija na projektu slična situaciji na prethodnoj slici, ažuriranje origin/master grane se vrši naredbom:

Nakon ove naredbe novo stanje lokalne grane (“origin/master”) je ažurirano, i grana je sada identična kopija “master” sa udaljenog repozitorijuma:

grane nakon fetcha

Spajanje promena iz “origin/master” u lokalnu “master” granu (merge)

Sada kada imamo ažuriranu lokalnu verziju udaljenog repozitorijuma možemo preuzeti te promene i u naš radni repozitorijum u okviru grane “master” (na slici donja grana master). Za ovu potrebu koristimo naredbu:

Git će se čak snaći i ako ne napišemo šta hoćemo da merge-ujemo:

nakon čega grafik izgleda ovako:

push4

Pull

Zbog čestog zajedničkog korišćenja naredbi fetch a zatim i merge se pojavila potreba da se smanji kod i sve obuhvati samo jednom naredbom:

Koja je zamena za obe:

Slanje izmena na udaljeni repozitorijum

Običnim commit-ovanjem se promene ne šalju u udaljeni repozitorijum kao kad je slučaj sa lokalnim repozitorijumom, nego se koristi posebna naredba za to “push”. Praksa je da u lokalu napravimo više komita, pa tek onda kada završimo neku celinu pošaljemo promene na udaljeni repozitorijum. Za ovu radnju postoji dve opcije:

  1. push – kada imamo ovlašćenja
  2. pull request – kada nemamo ovlašćenja

Push

Kada na jednom projektu radi više saradnika na različitim problemima situacija tokom vremena postaje komplikovanija. U slučaju da vlasnik repozitorijuma radi na svom repozitorijumu i commit-ovao je svoja dva komita x i y, dok istovremeno saradnik radi u lokalu na drugom problemu i commitovao je e i f čvorove, dijagram grana izgleda ovako:

push3

Ukoliko koristimo kao u prethodnom primeru naredbu push, git je neće prihvatiti, jer moramo prethodno da “sredimo” naš lokalni repozitorijum i ažuriramo našu lokalnu origin/master granu sa naredbom git pull.

push4

Tek nakon “sredjivanja” lokalnog repozitorijuma i ažuriranja lokalne grane “master” možemo poslati naše commit-e na udaljeni repozitorijum i ažurirati udaljenu granu “master” sa naredbom:

Nokon ovoga dobijamo definitivni grafik kao na slici ispod:

push5

Pull request

Pull request nije ništa drugo nego kratka poruka vlasniku nekog udaljenog repozitorijuma koja sadrži adresu našeg repozitorijuma, opis izmena koje smo napravili i predlog da on te izmene preuzme u svoj repozitorijum.

Uz email vlasniku repozitorijuma s porukom, koristimo i sledeću naredba:

koja priprema sve detalje izmena koje ste napravili za tu poruku.

GitHub Pull request

Ukoliko koristite Github za svoje projekte tamo postoji više potpuno automatizovanih načina da se pošalju promene iz našeg repozitorijuma na GitHub-u na repozitorijum sa koga smo “fork-ovali”. Najjednostavniji način je direktno preko dugmeta New pull request.

pull request button

Nakon izbora grane sa koje želimo da pošaljemo promene i aktiviranja dugmeta se otvara nova stranica Comparing changes gde se pregledno vidi šta su promene i na kojim fajlovima. Kada nakon pregleda utvrdite da su to te promene koje želite da pošaljete, izberete dugme Create pull request. Otvara se nova stranica gde treba da upišemo naslov i opcioni prateći komentar, nakon čega definitivno šaljemo naše promene sa aktiviranjem dugmeta Create pull request.

sending pull request

Osnove grananja Git-a

Pravljenje nove grane

Pravljenje grane se vrši sa naredbom:

Pregled grana

Da bi smo se uverili da smo napravili novu granu ćemo proveriti sa naredbom “branch” koja pravi spisak svih grana u repozitorijumu:

Pri izlistavanju u code-u sa * (zvezdicom) je obeležena grana u kojoj se trenutno nalazimo.

Prebacivanje na novu granu

Iako je sada nova grana napravljena, mi smo trenutno i dalje na istoj grani na kojoj smo i bili (obično master), tako da je potrebno da se prebacimo na novu granu:

Nakon samog kreiranja grane a zatim i prebacivanja na nju, naš radni direktorijum će biti kopija grane na kojoj smo bili kada smo napravili novu granu.

Medjutim postoji i jednostavniji nači koji obuhvata prethodne dve naredbe:

A to je:

Sa ovim fleg-om -b smo u kreirali i prebacili se na novu granu.

Preimenovanje grane

Ukoliko se pojavi potreba da preimenujemo granu u kojoj se nalazimo to možemo uraditi sa naredbom:

Objavljivanje “svetu” da postoji nova grana

Nova grana je napravljena ali se trenutno nalazi samo kod nas u lokalu, da bi obelodanili postojanje grane i na udaljenom repoztorijum potrebno je da pušujemo granu:

NAPOMENA:
Iako smo poslali sve izmene da udaljeni repozitorijum, kolege ne mogu da se prebace na ovu granu sve dok ne povuku sve izmene na svoj lokal.

Čuvanje izmena na novoj grani

Kada se napravi grana u njoj nema ni jednog čvora, novi čvorovi nastaju tek kad napravimo neke izmene i komitujemo ih, što radimo na standardni način:

Slanje izmena na novu granu

Izmene na ovoj grani sa lokala šaljemo na udaljeni repozitorijum na isti nači kao i na master grani stim što umesto naziva grane koristimo naziv sporedne_grane:

Spajanje grana “merge”

Nakon napravljenih izmena u sporednoj grani postupak slanja tih izmena u glavnu granu se sastoji iz sledećih koraka:

  • a) ažuriranje sporedne grane sa tudjim izmenama na sporednoj grani
  • b) ažuriranje sporedne grane sa izmenama iz master grane
  • c) Slanje merge-ovanih izmena sporedne grane na udaljeni repo
  • d) Prebacivanje na master granu
  • e) Kontrola ažuriranosti master grane
  • f) Preuzimanje podataka iz sporedne u master granu
  • g) Rešavanje konflikta pri spajanju grana
  • h) Slanje merge-ovanih izmena sa mastera na udaljeni repo

a) ažuriranje sporedne grane sa tudjim izmenama na sporednoj grani

Pre svega je neophodno da proverimo da neko u medjuvremnu nije pušovao izmene na sporednoj grani:

b) ažuriranje sporedne grane sa izmenama iz master grane

Ovaj deo je bitan jer postoji mogućnost da su u medjuvremenu napravljene neke izmene na master grani .

NAPOMENA:
Obratite pažnju da ovde nije u pitanju “origin master” (udaljena verzija mastera) već naša lokalna verzija master-a (bez origin dela)!

Iako se “merge branch” prevodi kao “spajanje grana” to nije ispravan smisao ove naredbe, jer standardno značenje rečenice “spajanje grane” bi napravilo samo jednu granu, što ovde nije slučaj jer grane nastavljaju svoj život odvojeno. Jedino što se od tog trenutka sve nove izmene nastale u jednoj grani preuzimaju u drugu granu.

c) Slanje merge-ovanih izmena sporedne grane na udaljeni repo

merge branches

Nakon izvršenog pripajanja bez konfilikta nije potrebno raditi commit jer je sama naredba napravila novi čvor “h”, tako da je samo dovoljno da pušujemo te izmene na udaljeni repozitorijum sa naredbom:

Medjutim ukoliko ima konflikta problematični fajl se neće commit-ovati, već je ostavljeno da korisnik sam edituje fajl i izabere verziju koja mu odgovara. Nakon toga prvo je potrebno napraviti commit a tek onda push:

d) Prebacivanje na master granu

Za preuzimanje izmena iz druge grane potrebno je biti u grani kojoj želimo dodati izmene iz druge grane. Stoga se moramo prebaciti na master granu:

e) Kontrola ažuriranosti master grane

Čim smo se prebacili na master granu potrebno je ponovo proveriti da neko u medjuvremenu nije napravio dodatne izmene:

f) Preuzimanje podataka iz sporedne u master granu

I tek sada možemo da koristimo naredbu koja će da prebaci sve promene iz sporedne grane u master granu:

merge branches

Nakon izvršenog pripajanja nije potrebno raditi commit jer je sama naredba napravila novi čvor “h”. Za razliku od ostalih čvorova (komita) samo ovaj ima dva “roditelja” tj. dve strelice vode do njega.

Uz sledeće slučajeve ćemo bolje shvatiti kako funkcioniše naredba:

Slučaj Rezultat naredbe
Fajl je izmenjen u pripojenoj grani a u glavnoj nije Dodaće se izmene u fajlu
Fajl je dodat u pripojenoj grani Biće dodat fajl
Fajl je obrisan u pripojenoj grani a u glavnoj nije Fajl će biti obrisan
U pripojenoj grani smo izmenili i preimenovali fajl, a u glavnoj smo samo izmenili fajl Ako izmene na kodu nisu bile konfliktne, onda će se u glavnoj fajl preimenovati i sadržaće izmene iz obe grane.
U pripojenoj grani smo obrisali fajl, a u glavnoj smo ga samo izmenili. KONFLIKT

g) Rešavanje konflikta pri spajanju grana

U slučaju konflikta problematični fajl se neće commit-ovati, već je ostavljeno da korisnik sam edituje fajl i izabere verziju koja mu odgovara. Kada se javi konflikt ako stratujemo naredbu git status dobićemo obeležen deo problematičnog koda na sledeći način:

Deo kod između <<<<<<<< HEAD i ======== sadrži onaj kod koji je prisutan u osnovnoj grani tj. grani na koju šaljemo izmene, dok su redovi koda između ======== i >>>>>>>> new_branch prisutni u grani sa koje šaljeno izmene “new_branch”. Na programeru je odluka koji deo će zadržati a koji obrisati (ili eventualno napraviti kombinaciju oba).

Postoje više programa (tzv. merge tool) koji se koriste za vizuelni prikaz konflikta i lakše rešavanje konflikata, pročitajte više o tome u članku: “My favorite tools to resolve git merge conflicts”.

h) Slanje merge-ovanih izmena sa mastera na udaljeni repo

I na kraju se ceo krug završava slanjem ovih merge-ovanih izmena na masteru na njegov repo. Naglašavam da nije potrebno raditi commit jer je čvor automatski dodat, pa je dovoljno samo pušovati taj automatsko generisani commit:

Spajanje grana “Rebase”

Naredba je slična naredbi merge, ali ih ne spaja u jedan novi krajnji čvor (kao merge commit), nego dodaje celu istoriju svih komita. Najlakše se shvata preko primera.

Primer

Na sledaćoj slici je prikazno stanje projekta, gde pored master grane postoji i sporedna grana, a u okviru nje par commit čvorova. Zadatak je da spojimo podatke iz master grane (plavi krugovi) u sporednu.

merge diagram

Ukoliko koristimo naredbu merge, napravili bi smo novi commit (zeleni sa zvezdom) kojim bi se dodale sve promene iz master grane, pa bi dijagram izgledao kao na sledećoj slici:

merge diagram

A ako to isto uradimo sa naredbom rebase, dijagram bi izgledao ovako:

merge diagram

Najveća prednost je jasnija istorija projekta čiji dijagram je linearan kao i eliminisanje dodatnih čvorova koji se pravi pri korišćenju merge naredbe.

Ova naredba se najčešće koristi za ažuriranje origin/master grane koja je lokalna kopija master grane udaljenog repozitorijuma.

Spajanje grana “Cherry-pick”

Cherry-pick je specijalna vrsta spajanje dve grane, kada želimo da prebacimo samo jednan commit iz jedne grane u drugu. Ne želimo da koristimo merge jer bi prebacio sve izmene koje smo napravili u celoj grani.

Postupak

Za prebacivanje poslednjeg komita sa sporedne grane u master granu je postupak sledeći:

  1. git log sporedna_grana – proučimo istoriju sporedne grane
  2. izaberemo jedinstveni broj komita
  3. git cherry-pick jedinstveni_broj_komita – naredba koja aktivira cherry-pick

U slučaju konflikta postupak je isti kao kada se javi konflikt pri korišćenju naredbe marge.

Brisanje grane

Ukoliko želimo obrisati granu koristimo naredbu:

NAPOMENA:
Biti prilično obazriv sa brisanjem grane jer u suprotnom mogu nastati ozbiljni problemi.

Forkovanje

Naredba fork ne postoji u okviru git-a, već je vezana za servis GitHub. Ova naredba nam omogućava da neki postojeći projekat drugog korisnika GitHub-a kopiramo u naš Github nalog, stim da naša kopija bude “svesna” da postoji roditeljski repozitorijum.

Nakon forkovanja projekta na naš gitHub nalog potrebno je da se napravi lokalna verzija repozitorijuma kloniranjem. Ovaj lokalni repozitorijum je u vezi sa oba repozitorijuma na GitHub-u. U komandnoj liniji namestimo putanju na naš lokalni repozitorijum a naredba kojom lokalnom repozitorijumu dajemo do znanja da postoji početni repozitorijum na osnovu koga je forkovan repozitorijum na naš giohub nalog je sledeća:

upstream dijagram

Nakon naredbe > git remote -v povezanost našeg lokalnog repa sa udaljenim bare repozitorijumima bi izgledao ovako:

Gledano sa lokala, roditeljski repozitorijum kod standardnog kloniranja se zove “origin”, a originalni GitHub repozitorijum koji je forkovan se naziva “upstream”

Veza izmedju lokalnog repozitorijuma i upstream repozitorijuma je bitna jer preko nje ažuriramo lokalnu granu upstream/master koja je kopija upstream grane sa naredbom:

nakon čega radimo spajanje promena sa naredbom:

ili ako upstrem ima jednostavan set komita

Po završetku rada na fajlovima u lokalu, možemo standardno poslati sve promene na naš udaljeni repozitorijum origin sa naredbom push, nakon čega možemo na više načina da pošaljemo na upstream pull request.

Po završetku rada na fajlovima u lokalu, možemo standardno poslati sve promene na naš udaljeni repozitorijum origin sa naredbom push, nakon čega možemo na više načina da pošaljemo na upstream pull request, ali više o ovome na delu GitHub Pull request.

(BONUS) Kreiranje Git aliasa

Prilikom korišćenja git-a u terminalu uočava se potreba da se skrate neke često korišćene naredbe, tj. da se kreiraju aliasi. Kreiranje alijasa je omogućeno na sledeći način:

Primer

U prethodnom primeru smo napravili skraćeni oblik za git naredbu status i od sada je možemo koristi sa istim učinkom kao:

Ukoliko se naredba sastoji iz više reči onda je na Windows-u potrebno sve staviti izmeću dvostrukih navodnika ” “, dok je na Unix-u dovoljno koristiti jednostruke navodnike.

Primer

Nakon čega možemo da pozivamo naredbu “remote show origin” skraćenicom:


Podelite:

6 Responses to “Git naredbe”

Ostavite komentar