Korišćenjem metode “from()” možemo od “array-like” ili “iterable” napraviti niz:
|
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 |
// String u niz Array.from('foo'); //Vraća: ["f", "o", "o"] // Set u niz var s = new Set(['foo', window]); Array.from(s); // Vraća: ["foo", window] // Map u niz var m = new Map([[1, 2], [2, 4], [4, 8]]); Array.from(m); // Vraća: [[1, 2], [2, 4], [4, 8]] // Array like u niz function f() { return Array.from(arguments); } f(1, 2, 3); // Vraća: [1, 2, 3] |
U ovome tekstu su izlistane sve novine koje su došle u sklopu novih JavaScript standarda, a obradjene su na sajltu webprogramiranje.org kroz različite članke:
| Standard | Novina | Članak |
|---|---|---|
| ES2015 | Novi način deklarisanja promenjivih sa ključnim rečima let & const | “let & const” |
| ES2015 | Jednostavno definisanje podrazumevanih vrednosti parametara funukcije | “Podrazumevane vrednosti parametara funkcije” |
| ES2015 | Sintaksna poboljšanja objektnog literala | “Object literal” poboljšanja |
| ES2015 | Klase | “Klase u JavaScript-u” |
| ES2015 | Nova petlja za iteraciju kroz iterable objekte: for…of | “Petlje i iteracije u JavaScript-u” |
| ES2015 | Nove metode za rad sa nizovima: Array.from() Array.prototype.find() i Array.prototype.findIndex() | “Nove metode u radu sa nizovima” |
| ES2015 | Nova sintaksa za import/export modula | “Modularno programiranje sa ES6 standardom |
| ES2015 | Promisi | “Promise i asinhrono programiranje” |
| ES2015 | Nova metoda konstruktorske funkcije: Object.assign() | Svojstva i metode konstruktorske f-je Object() |
| ES2015 | Nove karakteristike “string-a” | “Nove karakteristike string-a” |
| ES2015 | Arrow funkcija | “Arrow funkcija” |
| ES2015 | Novi tipovi podataka Map, Set & Symbol | Novi tipovi podataka Map, Set & Symbol |
| ES2015 | Spread & Rest operatori | “Spread & Rest operatori” |
| ES2015 | Destruktuiranje podataka | “Destrukuiranje u JavaScript-u” |
| ES2015 | Iteratori & Generatori | Iteratori i Generatori |
| ES2016 | Nova metoda za rad sa nizovima: Array.prototype.inludes() | “Nove metode u radu sa nizovima” |
| ES2016 | Eksponencijalni operator ** | Eksponencijalni operator ** |
| ES2017 | Nove metode konstruktorske funkcije: Object.entries, Object.values i Object.getOwnPropertyDescriptors() | Svojstva i metode konstruktorske f-je Object() |
| ES2017 | Async/Await sintaksi | “Async/Await” sintaksa za bolje “Promise” |
Često se pogrešno misli da je JavaScript interpretiran programski jezik koji se interpretira tj. direktno izvršava red po red bez prethodnog kompajliranja (prevodjenja jezika na mašinski jezik). Medjutim JavaScript je programski jezik koji se kompajlira pri izvršenju koda (“on the fly“). JavaScript kod se kompajlira svaki put pri izvršenju koda, tako da kvalitet i brzina odziva JavaScripta kao jezika najviše zavisi od efikasnosti Javascript engine koji vrši kompajliranje.
Deklarisanje i definisanje promenjive su dva različita postupka. “Deklaracija promenjive” je postupak stvaranja promenjive, tada se definiše ime promenjive i obezbedjuje prostor za njeno skladištenje, dok je “definisanje promenjive” postupak kada se promenjivoj dodeljuje neka vrednost koja se smešta u prostor za skladištenje.
Deklaracija promenjive se izvršava pri kompajliranju koda, što znači da se pre izvršenja i jednog reda koda prvo deklarišu promenjive. U okviru JavaScript-a postoji specijalna rezervisana reč “var” koja se koristi da deklariše promenjivu. Pošto se deklaracija promenjive dešava pre izvršavanja bilo kog dela koda sledi da je to isto kao da su promenjive deklarisane na početku koda, ovaj princip se naziva “hoisting” (srp. dizanje).
|
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 |
function nekaFunkcija (){ // neki kod } var a = 5; Stvarni izgled koda: var a; function nekaFunkcija (){ // neki kod } a = 5; |
Pojam “scope” (oblast definisanosti promenjive) je vezan za pojam promenjive i predstavlja deo programskog koda u kojoj je neka promenjiva dostupna. Osnovna karakteristika oblasti definisanosti je granica te oblasti. Promenjivoj se može pristupiti samo ukoliko je potražujemo u okviru njene oblasti definisanosti tj. ne može se pristupiti promenjivoj ukoliko se nalazimo izvan scope-a.
Treba napomenuti da “scope” nije isto što i “context”. Ova dva pojma se često mešaju jer imaju neke sličnosti ali treba znati da je pojam “scope” je osobina promenjive, dok je “context” osobina programskog koda. Tokom izvršavanja, program prolazi (ulazi i izlazi) kroz različite oblasti definisanosti promenjive (scope), a promenjive su tada ili u “context-u” ili ne. “Contex” je sličan oblasti definisanosti jer takodje zavisi od pozicije u programu (“lexical context”) ili vremena izvršavanja koda (“execution context”).
Jedan od najosnovnijih načina je kreiranje praznog objekta sa rezervisanom reči new na osnovu ugradjene konstruktorske funkcije Object(), a zatim pojedinačno dodavati svojstava.
|
1 2 3 4 5 6 7 8 |
var personObjekat = new Object(); personObjekat.ime = "Pera", personObjekat.age = 42, personObjekat.telefon = 063111222; personObjekat.prikaziIme = function () { console.log("Ime osobe je " + this.ime); }; |
Object() je funkcija koja se može smatrati “majkom” svih objekata. Svi objekti u JavaScriptu su nastali od ove funkcije. Kreiranje objekata je moguće na više načina ali naredni način najbolje objašnjava vezu izmedju konstruktorske funkcije i objekta:
|
1 |
var nekiObjekat = new Object(); |
Konstruktorska funkcija ima brojne metode i dva svojstva: “Object.length” (veoma čudno svojstvo koje uvek vraća 1) i “Object.prototype”
OBJAŠNJENJE:
Funkcije u javascriptu su “First class citizen”, stoga podržavaju sve operacije dostupne drugim tipovima. Izmedju ostalih tipova funkcije podržavaju i karakteristike objekata, pa stoga funkcije kao i objekti imaju svoja svojstva i metode. Jedno od najbitnijih karakteristika konstruktorske funkcije je svojstvo Object.prototype, preko koga konstruktorska funkcija prosledjuje osnovna svojstva i metede svim objektima u JavaScript-u.
Pod operatorom se najčešće podrazumeva simbol koji se koristi kada želimo da izvršimo neku standardnu često korišćenu operaciju kao npr. dodeljivanje vrednosti, poredjenje vrednosti, aritmetičke operacije…
Operatori se mogu shvatiti kao specijalne funkcije koje su za razliku od “običnih funkcija” pisane na “nestadardni način”. Operatori koriste tzv. “infix” notaciju (naziv funkcije se stavlja izmedju dva parametra). Standardni operator prikazan sa “infix” notacijom izgleda ovako:
... operator...
Na sledećem primeru se vidi da postoji suštinaska sličnost operatora sa funkcijom:
|
1 2 3 4 |
function plus (a, b) { return a+b; } plus(3,4); // Vraća 7 |
Najčešće su u pitanju binarni operatori (operatori koji uzimaju dve vrednosti kao ulaz), mada postoje i unarni operatori koji izvršavaju odredjene operacije samo na jednoj vrednosti:
|
1 2 3 |
var brojac = 0; brojac++; console.log(brojac); // Vraca: 1 |
JavaScript je slabo (eng. loosely) tipiziran jezik, što znači da ne zahteva da se jasno deklarišete vrsta podataka pri deklarisanju promenjive. Kod JavaScript-a se tip promenjive implicitno deklariše sa pridruživanjem odredjene vrednosti datoj promenjivoj.
Javascript je takodje jezik dinamičkih tipova jer je moguća promena tipa u toku izvršenja programa. Rezultat konverzije je uvek neka primitivna vrednost, tj. ne postoji konverzija čiji je rezultat neka složena vrednost (kao što je objekat ili funkcija). Za razliku od JavaScript-a, TypeScript (JavaScript superset jezik) je “strongly typed” jezik koji zahteva da se pri deklaraciji promenjive definiše tip i ne dozvoljava implicitno menjanje tipova.
Programeri koriste jedan od ova dva mehanizma:
Mehanizam koji koristi rezervisanu reč “this” pruža elegantan način za implicitno “prosledjivanje” reference na odredjeni objekat, što dovodi do čistijeg dizajna i olakšava višekratnu upotrebu koda. Programeri koji izbegavaju da koriste this mehanizam, uglavnom to rade zbog ne razumevanja principa rada tog mehanizma.
“This” nije promenjiva već specijalana reč programskog jezika (operator) i predstavlja vezu koja ukazuje na neku referencu (objekat). Aktivira se tj. dobija značenje tek u trenutku kada se pozove (invoke) funkcija koja ga sadrži.
Ne zavisi od mesta gde je funkcija deklarisana, već isključivo od mesta i načina na koji je funkcija pozvana!
Ceo postupak odredjivanja značenja se zasniva na prepoznavanju “ko” i na koji način poziva funkciju koja sadrži “this”. Redosled radnji je sledeći:
Ukoliko je nekim slučajem korišćeno više različitih pravila, primenjuje se prioritet prema redosledu iz prethodno opisanog postupka.
U sklopu samog JavaScript-a postoje ugradjeni objekti sa svojim svojstvima i metodama, namenjeni da olakšaju programiranje.
Pored navedenih objekata postoje još i objekti čija imena su ista kao imena prostih primitiva (samo sa velikim početnim slovom):
Ovi objekti sa “opremljeni” metodama potrebnim za rad sa odgovarajućim tipom podataka i zamišljeni su da olakšaju rad sa primitivnim tipovima. Kada se pojavi potreba za operacijom nad takvim primitivnim tipom, kompajler automatski “obmotava” prost tip u njegov “parnjak” objekat nakon čega su dostupne sve metode ugradjenog objekta.
U ovom članku sam želeo da pregledno okupim na jednom mestu sve metode i svojstva objekata ugradjenih u javascript-u.